"Koliko jezika govoriš, toliko ljudi vrijediš."

Točno ili ne?
Koliko jezika znate? S koliko jezika se služite? Da li je danas dovoljno znati jedan strani jezik? Može li uspjeti osoba koja zna samo svoj, materinji jezik?
Da li bi se ljudi mogli sporazumijevati samo matematikom, jezikom prirode?

Evo, nekoliko pitanja koja vas mogu potaknuti na kvalitetan odgovor

A da odmah prvi i odgovorim

Dobro govorim engleski jezik, a prošli semestar sam na fakultetu kao izborni društveno-humanistički kolegij odabrao njemački, tako da sada znam osnove osnova tog jezika (osnovno sporazumijevanje, brojevi...)

Kroz četiri godine srednje škole, uz engleski, učio sam i klasične jezike (pošto sam išao u klasičnu gimnaziju) - grčki (starogrčki) i latinski. Često se to nazivaju "mrtvim" jezicima. Djelomično je to i točno. Njima se više nitko ne sporazumijeva. Međutim, jako puno riječi slavenskih jezika imaju korjen u tim klasičnim jezicima, mogao bih reći svaka druga riječ. Ne samo slavenskih, nego i drugih. To mi je kroz srednju vrlo često i pomagalo tako što nisam trebao učiti neke definicije, nego se često po riječi, odnosno prijevodu na grčkom/latinskom moglo izreći "kratku ali jasnu" definiciju. Osim toga, latinski i talijanski imaju jako puno sličnosti, tako da nikad se ne zna, možda jednog dana počnem učiti i talijanski "Novogrčki" sumnjam da ću ikada učiti, ali ako ništa drugo, izvrsno znam alphabet (koji je dobio naziv po prva dva slova abecede - alfi i beti ) kao i sve tipove naglasaka s kojima su nas u srednjoj jako maltretirali

Može li uspjeti osoba koja zna samo svoj, materinji jezik? Moje mišljenje - može. Ali, teže, naravno.
Da li bi se ljudi mogli sporazumijevati samo matematikom? Hm, iskreno, o ovome nisam ni razmišljao, kompleksno pitanje ...

Pa, ne bih se baš složio s tom izrekom da, kol'ko jezika znaš, tol'ko ljudi vrediš, pre svega zbog toga što ne vrede svi jezici isto. Nije svejedno da li znaš engleski i nemački (po meni, najbolja kombinacija za naše uslove) ili, na primer, litvanski i indonežanski (uz sve poštovanje Litvancima i Indonežanima).
Engleski je, pored savremene tehnologije, postao nešto što se skoro i podrazumeva da treba znati i sve ređe čujem da neko nekog pita Da li znaš engleski, već isključivo Kako stojiš s engleskim. Mnoge engleske reči su se već uveliko odomaćile u maternjem jeziku, zbog čega se mnogi „puritanci“ bune, ali meni ne smeta.
Na drugom mestu po potrebi (onako kako ja to vidim) nalazi se nemački, ruski tu i tamo, a francuski (koji sam ja imao „sreću“ da, pored engleskog, učim u školi i koji sam zaista voleo i bio najbolji u razredu) u životu mi nijednom nije zatrebao, pa sam ga skroz i pozaboravljao. Istina, kad bih krenuo ponovo da ga učim (što zaista ne nameravam), verovatno bi mi trebalo manje vremena nego prvi put, ali eto zasad – mogu se pohvaliti samo engleskim. Ne mogu prežaliti što umesto francuskog nisam učio nemački, ali šta je tu je.
Ipak, da ne bude da samo kudim francuski – iako je beskoristan, taj jezik je izuzetno lep i vrlo ga je zanimljivo učiti. Za razliku od engleskog, pri čitanju se koriste tačno određena pravila, npr. kako se čita koji suglasnik kad se nađe na kojoj poziciji, kako se čita koja grupa suglasnika ili samoglasnika... Tako da se ne može desiti, kad naiđeš na nepoznatu reč, da ne znaš kako da je pročitaš, što je, recimo, slučaj u engleskom... Ima, doduše i izuzetaka od pravila, ali njih je toliko da sve stanu na jednu stranicu. Njih naučiš i kad naiđeš na neku reč koje nema na tom spisku, onda znaš da se za njeno čitanje primenjuju ustaljena pravila...

Inače, pri učenju jezika uvek mi je najbolje išla gramatika, jer se zasniva na pravilnostima i na logici, slično kao i matematika... Dok mi je učenje i pamćenje novih reči uvek bilo najveći smorrrr...

Što se grčkog alfabeta tiče, za njegovo poznavanje nije neophodno da znaš grčki – dovoljno je da znaš matematiku i fiziku, pa će i poznavanje grčkog alfabeta doći samo po sebi.

Može li uspeti osoba koja zna samo svoj, maternji jezik? – U svojoj zemlji da, zavisno od toga kojim se poslom bavi. U dijaspori – teško.
Da li bi se ljudi mogli sporazumevati samo matematikom, jezikom prirode? – Na dosadašnjem primeru Matemanije (bez Odmorišta) pokazalo se da bi mogli. Šala, naravno... Što kažeš, kompleksno pitanje i odgovor bi prevazišao granice ove teme...

I nadam se da mi nećete zameriti na malo crnog humora – ako vrediš onoliko ljudi koliko jezika znaš, koliko onda ljudi vrediš ako znaš dva „živa“ i dva „mrtva“ jezika – pa, logično, vrediš kao dva živa i dva mrtva čoveka...

Daniel je napisao:I nadam se da mi nećete zameriti na malo crnog humora – ako vrediš onoliko ljudi koliko jezika znaš, koliko onda ljudi vrediš ako znaš dva „živa“ i dva „mrtva“ jezika – pa, logično, vrediš kao dva živa i dva mrtva čoveka...

Haha, ova ti je dobra