MATEMANIJA

Evo razmišljao sam i ranije da otvorim ovu temu. Mislim da će biti od korisit. Znači radi se o svim nedoumicama oko pravopisa. Ove možete sve da pišete pa ćemo da diskutujemo o njima. Ja ću prvi da počnem.
Rotacija instrumental Rotacijom ovde se piše j između o i i. Evo još jednog primjera Srbijom. Ovako je pravilno mada većina njih pise rotaciom i Srbiom.
Šta mislite kako je ispravno dole ili dolje i zašto?

Dolje..

Gdje nadjes bolide koji pisu "srbiom", takve jos nisam upoznao.

Ma u komentarima sportskih listova može se naći. Ali i nije to toliko česta greška. Naveo sam samo neki primjer.

Svaka čast za pokretanje ove teme! Siguran sam da će biti vrlo korisna.

Gamma je napisao:Šta mislite kako je ispravno dole ili dolje i zašto?

Ispravno je i jedno i drugo. Ovo prvo je ekavski, a ovo drugo ijekavski oblik.

Gamma je napisao:mada većina njih pise rotaciom i Srbiom.

Gamma je napisao:Ali i nije to toliko česta greška.

hahah Ispalo je veoma dvosmisleno. Upravo i jeste i nije česta greška Kao pravopisna ima je i može se uočiti dok u govoru teško se može prepoznati.

Pošto je ovo ipak tema o pravopisu i gramatici, ovde ćemo biti malo rigorozniji po pitanju grešaka. Ima jedna greška i u samom nazivu teme. Da vidimo ko će je prvi pronaći.

Treba srpski, prisvojni pridjev zato se piše malim slovom.

Tako je.

Sad sam malo promenio naziv teme, budući da ovaj forum nije predviđen samo za srpsko, već i za hrvatsko, i bosansko, i crnogorsko govorno područje.

@Gamma,
tvoja tema je sjajna i, da mogu dvostruko da lajkujem pokretanje teme, to jest prvi (tvoj) post u temi, uradio bih to.

Za sibilarizaciju sam stvarno prvi put čuo od vas dvojice (Gamma i Daniel).
Mene su učili da je palatalizacija prelazak zadnjenepčanih suglasnika k, g i h ispred i u c, z i s.
I to druga palatalizacija.
Prva bi bila prelazak u č potom ž i š, respektivno.
Ovo zato što se na latinskom zadnjenepčani suglasnici (jezik se pri izgovoru okreće unazad, to jest ka zadnjim nepcima) nazivaju palatali.

Isti slučaj – i mene je pre nekoliko godina zbunilo kad sam čuo da se prelazak k, g, h, u c, z, s zove sibilarizacija, budući da je nas u školi učilo (kako Gamma to voli da kaže ) da se ta glasovna promena zove, kao što i ti reče, palatalizacija druga. Zapravo, i zove se palatalizacija druga, ali je češći naziv za to – sibilarizacija. Iako nam taj izraz nikad u školi nije bio pomenut.

Pozdrav svima, ja sam novi ovde.

Koliko je nama u školi spominjano, kod stranih reči postoje tone izuzetaka, poput ćevabdžinica i burekdžinica (odstupanje od jednačenja suglasnika po zvučnosti), tako da me ne čudi što se piše rotacijom, umesto rotaciom. Što se tiče imenice Srbija, to je vlastita imenica, pa valjda i tu ne važe sva pravila, hehe.

Evo i mog pitanja: Pre par godina sam gledao neki intervju gde je Milka Canić rekla kako je sramota što ljudi koji rade u prodavnicama brze hrane, nakon što mušterija naruči svoj obrok, pitaju: "Za ovde ili za poneti?" Ona je tom prilikom napomenula da je to nepravilan način izražavanja i da bi pravilno bilo: "Za ovde ili da ponesete?" Ipak, nije ponudila neko stručnije objašnjenje, s obzirom na to da je ipak u pitanju bio intervju koji je otprilike počinjao i završavao priču o Milki Canić rečenicom: "Dobro veče!", ne obazirući se previše na to što žena ima da kaže. Elem, da ne tupim više, hteo sam da vidim ima li koga ovde ko bi mogao da mi ponudi malo "rigoroznije" objašnjenje pomenute (ne)pravilnosti.

Unapred zahvalan...

Jedini čovek koji može da ti odgovori na ovo pitanje na našem forumu po mom mišljenju je naš Admin.
Odaću i tajnu: radio je kao lektor i uvek me ispravlja šta god da pogrešno gramatički ili leksički nakucam.

Pozdrav, novi.

Uroš je napisao:kod stranih reči postoje tone izuzetaka, poput ćevabdžinica i burekdžinica (odstupanje od jednačenja suglasnika po zvučnosti),

Reč ćevabdžinica si ispravno napisao, i u njoj se, kao što vidiš, upravo i dešava jednačenje po zvučnosti: ćevap+džinica → ćevabdžinica.
Reč burekdžinica je neispravna, jer u njoj takođe dolazi do jednačenja po zvučnosti. Dakle, buregdžinica.
(Izvori i za jednu i za drugu reč: Pravopis srpskoga jezika Matice srpske, 2010 i Ivan Klajn – Rečnik jezičkih nedoumica)

Uroš je napisao:Evo i mog pitanja: Pre par godina sam gledao neki intervju gde je Milka Canić rekla kako je sramota što ljudi koji rade u prodavnicama brze hrane, nakon što mušterija naruči svoj obrok, pitaju: "Za ovde ili za poneti?"

Evo šta kažu knjige o tome.

Pravopis srpskoga jezika Matice srpske, 2010 je napisao:za se u srpskom jez. ne upotrebljava uz glagole (pogrešno je: to je za ne verovati; molim burek za poneti i sl.

Ivan Klajn – Rečnik jezičkih nedoumica je napisao:za.
U srpskom se predlozi ne mogu upotrebljavati uz glagol u infinitivu: stoga su pogrešni svi spojevi kao „To je za poludeti“ (treba: To je da čovek poludi), „To je za ne verovati“ (treba: To je neverovatno), „Je li burek za ovde ili za poneti“ (treba: ili ga nosite i sl.).

Prema tome, Milka Canić je u pravu, a buregdžije nisu. E sad, koliko ja odavde vidim, ostaje prostora za ispravnost konstrukcije „burek za nošenje“, koliko god da nam takva konstrukcija izgleda šašavo.

Uroš je napisao:Ipak, nije ponudila neko stručnije objašnjenje, s obzirom na to da je ipak u pitanju bio intervju

Svaka čast za ovo, retko ko taj izraz napiše pravilno. Obično napišu ili obzirom na to da je, ili s obzirom da je, a zapravo treba upravo ovako kako si ti napisao.

desideri je napisao:Jedini čovek koji može da ti odgovori na ovo pitanje na našem forumu po mom mišljenju je naš Admin.
Odaću i tajnu: radio je kao lektor

Osećam obavezu da se od ovoga ogradim – jesam radio i radim kao lektor, ali čisto volonterski, u jednom udruženju. Znači, daleko od nekakvog profesionalnog rada.
I, @Desideri, nije baš korektno da na ovaj način umanjuješ potencijalni značaj ostalih korisnika, među kojima možda ima i mnogo stručnijih poznavalaca pravopisa i gramatike.

Pozdrav!

Izvinjavam se, hteo sam da napišem ćevapdžinica, ubeđen da je to ispravno pisanje, ali bejah umoran, pa sam umesto greške odgovorio tačno, haha. Hvala najlepše na ispravci.

Hvala na tom odgovoru na moje pitanje. Danas sam se konsultovao sa razrednom, profesorkom srpskog jezika i književnosti, koja reče da je "za ne verovati" primer kalka. Mi smo ih spominjali na nastavi. Evo linka, ako nekog interesuje nešto više o kalkovima: https://sr.wikipedia.org/sr/Kalk.

Mislim da @desideri nije nimalo umanjio značaj drugih članova foruma; s obzirom na to ( ) kakvo fino raspoloženje ovde vlada, čisto sumnjam da bi se iko ljutio.