MATEMANIJA

Evo teme za opuštanje, mesto joj je baš u odmorištu
Svojevremeno sam od svoje babe (iliti bake, ako se ovo "baba" nekom učini grubo) po prvi put čuo dve poslovice (narodne izreke, umotvorine). Obe su čiste metafore:

• Mnogo pasa ujedoše vuka.
• Mnogo je mačku goveđa glava.

Obe su u vezi sa životinjama, ali se na životinje ne odnose.
Ima ovo sigurno i kod Vuka (Karadžića, da ne bude zabune ) ali me zanima kako biste vi ovo interpretirali, interpretovali ili kako se već kaže...
Ovakve stvari su dobre za vijuge, za odmor od matematike i za pripremu za nove teške matematičke zadatke, verujte mi.
A ako neko ima još koju poslovicu, samo napred, da je tumačimo

Koliko je uzbrdica toliko je nizbrdica.

Pitam ja u osnovnoj školi svoju nastavnicu da mi ovo protumači.
Njen odgovor je bio:
"Dete moje, to zavisi iz kog smera se gleda. Ako ideš na gore to je uzbrdica. Ako se okreneš, to je nizbrdica"

Pitam potom svog nastavnika da mi ovo protumači.
Njegov odgovor je bio:
"Dete moje, to je metafora. U životu imamo uspone i padove i to je najbolje da se poravna"

Mislim da svi pogađate koje su mi predmete nastavnik i nastavnica predavali.

No za koji odgovor ste vi, tj koji je po vama bolji?

Po meni je drugi odgovor bolji. Nastavnik predaje srpski, a nastavnica verovatno fiziku. Imam i ja jedan paradoks koji je na slicnu foru: sto je vise samoubica, to je manje samoubica.

A meni je baš bolji prvi odgovor. Možda zato što mi je celog života bilo nekako bliže razmišljanje prirodnjaka nego razmišljanje književnika (moj vrlo subjektivan pristup).
Ako bismo razmišljali na način kao nastavnica – svaka uzbrdica je istovremeno i nizbrdica (kao i obratno), zavisno od smera posmatranja. Prema tome, broj im je uvek jednak, tu nema greške.
Ako bismo rezonovali da je u životu broj uspona jednak broju padova (što bi bilo blisko ovom drugom tumačenju), onda bismo zaključili da niko od nas u životu nije, po svojim (ne)uspesima, odmakao dalje od situacije kakva je bila u trenutku rođenja. How yes no...

desideri je napisao:

• Mnogo je mačku goveđa glava.

E ova izreka me baš bacila u rebus kad sam je, nedavno, prvi put pročitao.
Prvo sam ovo „mačku“ pročitao kao „mȁčku“ umesto kao „máčku“ (razlika u akcentu), tj. kontao sam da je u pitanju akuzativ imenice „mačka“ umesto dativ imenice „mačak“... I, naravno, takva rečenica mi je bila besmislena. Posle kad sam skapirao da je u pitanju mačak, opet nisam nikako goveđu glavu povezivao s nečim što predstavlja njegovu hranu, već sam to povezivao s goveđom glavom na mačjem telu i šta sve ne...

pentagram142857 je napisao:Imam i ja jedan paradoks koji je na slicnu foru: sto je vise samoubica, to je manje samoubica.

Zapravo, kad malo bolje pogledamo – samoubice i ne postoje, zar ne?
Jer, sve dok postoje – nisu samoubice. Onog trenutka kad postanu samoubice, tad su prestali da postoje.

---

A davno, kad sam klinac bio, čujem ja Vajtinu pesmu u kojoj kaže, „Ni pas s maslom pojeo me ne bi“. I ja tad, šta sam znao sa svojih tada 11 godina, nikad ranije nisam čuo za sličnu izreku, pa sam se zapitao – otkad to psi jedu ljude? A onda sam „zaključio“ – pa, možda je taj „pas s maslom“ neka retka vrsta psa, kojeg ljudi treba da se klone kako ne bi završili u njegovom želucu.

Prirodnim naukama se definitvno bolje resavaju zivotni problemi, ali knjizevnost zato ima bolju estetiku.
Drugi odgovor nisam protumacio jezikom matematike, vec jezikom psihologije . Svaki covek ima svest i podsvest. Sve sto svest odbaci postaje deo podsvesti, tako da na podsvest mozemo posmatrati kao na neko smetliste. Takodje, jacanje svesti je obrnuto srazmerno jacanju podsvesti. Iskoristicu spomenutu uzbrdicu/nizbrdicu kao primer: 1.) Mozes da hodas po nizbrdici, cime ces sacuvati estetiku svog raspolozenja. Kad sidjes skroz dole, sresces se sa siledzijom koji mi nazivamo "problem" i neces moci da se suocis sa njim. Sve vreme si isao laksim putem, tako da si sad nespreman. Ili 2.) Mozes da hodas po uzbrdici, sto ce te iscrpeti, ali i u isto vreme osposobiti za prevazilazenje bilo kog problema. Kraj primera.
Ono sto hocu da kazem je da je svest suprotna podsvesti. Sve sto je uspeh za svest ce za podsvest biti neuspeh, a sve sto je neuspeh za svest ce za podsvest biti uspeh, tako da ne mozemo jasno da definisemo uspeh i neuspeh. Medjutim, mozemo da pregovaramo sa samim sobom, tj. da izaberemo izbor koji nije ni uspeh ni neuspeh, vec nesto trece, primer: 3.) Lezim po travi opusten dok problemi ostaju sami. Kraj primera. To bi otprilike bilo spomenuto poravnanje.

onda bismo zaključili da niko od nas u životu nije, po svojim (ne)uspesima, odmakao dalje od situacije kakva je bila u trenutku rođenja

Manje vise je tako. Moze se reci da je ljudska svest nula koja je rastavljena na sabirke (brojeve), pozitvni bi bili deo svesti, a negativni deo podsvesti, posto podsvest ne mozemo da istrazimo. Nadam se da nikog nisam udavio.

samoubice i ne postoje, zar ne?

Da, to mi nije palo na pamet

@pentagram142857
@Daniel,
vi ste sjajni!
Konačno neko da se zainteresuje za ovu temu koju pokrenuh.
Evo i jedne provokativne (uslovno rečeno) narodne poslovice:

Videće se Lenkino poštenje kad pronese dete na krštenje.

Izvinjavam se unapred svakoj korisnici ili korisniku koji smatraju da ovo nije u skladu s rodnom ravnopravnošću.
Ili s bilo kojom drugom ravnopravnošću.
Ja ovo tumačim drugačije.
Metaforički.