Krajem osamdesetih i početkom devedesetih kod nas su bile popularne omladinske knjige iz serijala *Odaberi svoju pustolovinu*. Te knjige su bile prilično nekonvencionalne i od *običnih* knjiga su se razlikovale po tome sto su umesto jednog imale više završetaka i po tome sto su bile napisane u drugom licu, odnosno sam čitalac je bio glavni junak knjige. Na svakom ključnom mestu u knjizi čitalac je imao dva ili vise izbora i u zavisnosti od izbora čitalac je okretao odgovarajuću stranicu i priča se nastavljala. Postojali su negativni završeci, gde bi čitalac nastradao, bio obogaljen ili zarobljen; neutralni, gde čitalac ništa ne bi dobio ali ne bi ni izgubio; i pozitivni, gde bi čitalac postao heroj, bogat i slavan. Kod nas je izdato 12 ovih knjiga i to:
1. Zabranjeni zamak – Edvard Pakard
2. Treća Altarova planeta – Edvard Pakard
3. Podzemno Carstvo – Edvard Pakard
4. Ko je ubio Harloa Trombija – Edvard Pakard
5. Opstanak na moru – Edvard Pakard
6. Trka bez kraja – Rejmond Montgomeri
7. Zagonetka Maja – Rejmond Montgomeri
8. Grozni snežni čovek – Rejmond Montgomeri
9. Balonom do Sahare – Daglas Terman
10. Slučaj kralja svile – Šon Gilijen
11. Tajna piramide – Šon Gilijen
12. Zevsov Presto – Šon Gilijen
a izdavač je bio Narodna Knjiga. Kao klinac ja sam ove knjige obožavao a i dan danas mislim da su odlično štivo.
Zao mi je sto ovaj stil kod nas nije vise zaživeo, što nije prevedeno više knjiga ili sto neki naš pisac nije pisao sličnim stilom.
Drage koleginice i kolege forumaši, kakvo je Vaše mišljenje o ovim knjigama? Da li ste, kao i ja, voleli da ih čitate?
Da li ste imali omiljenu?

Sećam se svega kao da je juče bilo... Omiljene su mi bile "Treća Altarova planeta" (verovatno zbog naučne fantastike) i "Trka bez kraja" (bila je iz dva dela, brzinska i terenska, pa su nekako bile dve avanture u jednoj). Sećam se da je u knjizi "Grozni snežni čovek" koju sam imao nedostajalo par strana (valjda greška prilikom štampe i vezivanja), pa mi je bilo krivo što ne mogu da "završim" avanturu (posle sam dobio "ispravnu" knjigu). "Harlo Trombi" mi je nekako najmanje "legao" pošto skoro nigde nije bio eksplicitan kraj nego je sve bilo u fazonu "sad znam sve, rešio sam slučaj". Inače, sve knjige sa tvog spiska imam i dan danas, stoje uredno poslagane na polici kod mojih roditelja Brate rođeni, podmladio si me sad.

P.S. Da li se sećaš strane 101 iz "Harloa Trombija"?

Tu se ne bih složio sa vama. U toj knjizi postoji jedan takav kraj, ali postoje i nekoliko krajeva koji vrlo eksplicitno otkrivaju ko je, kako i zašto ubio Harloa Trombija. Drago mi je da su Vam se dopale knjige iz ovog serijala