MATEMANIJA

Pozdrav svima,
siguran sam da svi znamo kako se najlakse pamte Trigonometrijske f-je zbira i razlike uglova

[inlmath]\sin(x+y)=\sin(x)\cdot\cos(y)+\cos(x)\cdot\sin(y)\;\Rightarrow[/inlmath] "sinko vise kosi", znak isti i sa lijeve i sa desne strane
- -

[inlmath]\cos(x+y)=\cos(x)\cdot\cos(y)-\sin(x)\cdot\sin(y)\;\Rightarrow[/inlmath] "kosi kosi manje sine sine", znak suprotan
- +
[inlmath]\mathrm{tg}[/inlmath] i [inlmath]\mathrm{ctg}[/inlmath] se lako izvode kad znamo ove gore

Ono sto mozda ne znate je, kako se lako pamti Uslov da prava y = kx + n bude tangenta kruznice bar ovaj desni dio j-ne

[inlmath]r^2\left(k^2+1\right)=\left(kp-q+n\right)^2\;\Rightarrow[/inlmath] "kako popraviti bez kukanja plus neznanje daleko je dvojka"

Ako neko ima slicnih primjera neka napise...

PS Moja prva tema, moj prvi post je to

Ovo miriše na zanimljivu temu, ako bi se i drugi pridružili sa svojim idejama za lakše pamćenje nekih formula i konstanti. Čini mi se da se takve rečenice, koje služe za lakše pamćenje formula, zovu mnemonici...

Ja trenutno ne mogu da se setim ničeg sličnog iz matematike, ali evo nekih primera lakog pamćenja konstanti iz fizike.

Štefan-Bolcmanovu konstantu, [inlmath]\sigma=5,67\cdot 10^{-8}\frac{\mbox{J}}{\mbox{s m}^2\mbox{ K}^4}[/inlmath], vrlo je lako zapamtiti ako se uoči da su joj cifre poređane kao članovi aritmetičkog niza, pri čemu je svaka sledeća za jedan veća od prethodne: [inlmath]5[/inlmath], [inlmath]6[/inlmath], [inlmath]7[/inlmath], [inlmath]8[/inlmath], s tim da je osmica u eksponentu i s negativnim predznakom.

Kod Bolcmanove konstante, [inlmath]k=1,38\cdot 10^{-23}\frac{\mbox{J}}{\mbox{K}}[/inlmath], značajne cifre ([inlmath]1[/inlmath], [inlmath]3[/inlmath], [inlmath]8[/inlmath]) raspoređene su suprotnim redosledom od značajnih cifara kod univerzalne gasne konstante, [inlmath]R=8,31\frac{\mbox{J}}{\mbox{mol K}}[/inlmath]. (Inače su obe ove konstante u međusobnoj vezi, tako što se potonja dobije kad se prva pomnoži Avogadrovim brojem.)

Čuo sam i za nekakav štos za pamćenje poluprečnika Zemlje – „Zemljin pol snjegom pokriven“ – pa brojevi slova svake od te četiri reči daju [inlmath]6378[/inlmath], što predstavlja poluprečnik Zemlje u kilometrima. Ima tu, po meni, par nelogičnosti – prvo, iako se u rečenici spominje „pol“, brojna vrednost koja se ovime pamti ne predstavlja Zemljin poluprečnik na polu, već baš naprotiv – na ekvatoru. Drugo, nije mi baš logično što se u reči „snjegom“ slovo „nj“ računa kao dva slova, iako se u reči „Zemljin“ slovo „lj“ računa kao jedno slovo, al' dobro...