Evo i postupka za slučaj da se ipak podrazumeva da se cifre u formiranom broju smeju ponavljati.
U tom slučaju, radi se o varijacijama s ponavljanjem, [inlmath]\overline{V_n^k}=n^k[/inlmath]. Ukupan broj svih četvorocifrenih brojeva (i parnih i neparnih) koji se mogu formirati ovim ciframa, pri čemu se one mogu ponavljati, jednak je broju varijacija od [inlmath]4[/inlmath] elemenata [inlmath]4.[/inlmath] klase s ponavljanjem, [inlmath]\overline{V_4^4}=4^4=256[/inlmath]. Pošto je parnost broja određena samo parnošću poslednje cifre, a u ovom skupu broj parnih cifara jednak je broju neparnih cifara, tj. parne difre čine tačno polovinu ukupnog broja cifara, broj parnih četvorocifrenih brojeva biće jednak polovini broja svih četvorocifrenih brojeva, tj. biće [inlmath]\frac{256}{2}=128[/inlmath].

Može da se uradi i na drugi način – prvo se odredi broj varijacija s ponavljanjem za prve tri cifre, koje nemaju uticaja na parnost broja. To će biti varijacije od [inlmath]4[/inlmath] elemenata [inlmath]3.[/inlmath] klase, [inlmath]\overline{V_4^3}=4^3=64[/inlmath]. Zatim se taj broj pomnoži brojem mogućnosti da na poslednjem mestu bude parna cifra, a postoje dve takve mogućnosti, pošto u skupu postoje dve parne cifre, [inlmath]2[/inlmath] i [inlmath]4[/inlmath]. Znači, dobijamo da je broj parnih četvorocifrenih brojeva jednak [inlmath]64\cdot 2=128[/inlmath].