... Zapravo, s liftom, ali koji ide do 20. sprata. A posle nastavljate – peške.

Do ovog propusta je došlo kada je investitor odlučio da na već postojeći projekat 20-ospratnice u španskom gradu Benidormu, doda još 27 spratova, pri čemu je potpuno zaboravio na „sitnicu“ koja se zove – lift.

Full text:

Trebalo je da džinovske kule “In tempo” u Benidormu u Španiji, visine 200 metara, postanu simbol svijetle španske budućnosti. Međutim, u kulama, koje imaju 47 spratova, lift ide samo do 20. sprata, a nema više prostora da se dodaju liftovi i kućišta za njih.


Arhitekte, koji su govorili da su kule „vizija budućnosti” i „simbol oporavka Španije od teške finansijske krize”, dali su otkaz nakon što su shvatili kakvu grešku su napravili.

Njihova ostavka izazvala je pravi skandal, između ostalog, i zbog toga što posljednjih osam spratova, koji povezuju dvije kule, nijesu završeni.

Zgrade sa 47 spratova stambenog prostora, trebalo je da postanu najviša stambena građevina u Evropi. Po početnoj zamisli, trebalo je da kule imaju samo 20 spratova, ali su ambicije investitora porasle, i oni su na pola projekta odlučili da udvostruče broj spratova.

Neugodno otkriće da su zaboravili da ugrade liftove poslije 20. sprata, odakle postoje samo stepenice, samo je posljednji u nizu propusta.

Graditelji su zamislili da kule budu decenijska senzacija i da španska građevinska industrija povrati dobar glas iz 90-ih i s početka novog milenijuma. Trebalo je da budu otvorene 2009. godine, ali su se sada pridružile mnogim propalim investicijama.

Dnevni list „El Pais” objavio je dokumentaciju iz koje se vide razmjere katastrofe vezane za kule. Javnost saznaje ne samo da su radnici ostali bez četiri plate u 2012. godini, nego su čak prisiljavani da se mjesecima penju i silaze po poluzavršenoj konstrukciji, jer je teretni lift bio instaliran tek kada je izgrađen 23. sprat. Međutim, u julu 2011. lift je propao, pri čemu je povrijeđeno 13 radnika. Spasilačke ekipe jedva su se probile do povrijeđenih, budući da na gradilištu nijesu bili urađeni pomoćni prilazi radi uštede novca.

Prvobitni investitor, banka „Gaisa Galisija” tražila je od izvođača da podigne vrijednost kapitala za samo 3.100 eura, a banka da uđe sa 93 miliona eura u projekat, piše Gardijan i navodi ovo kao primjer ludila španskog građevinskog buma.

Umjesto da zgrada bude otvorena 2009. godine, završeno je 94 odsto radova, a samo 35 procenata od 269 stanova je prodato.

Pored kula, u Španiji je poznata još jedna propala investicija, a to je aerodrom Sijudad Real, u blizini Madrida, čija je izgradnja koštala milijardu eura prije nego što je zatvoren 2012. godine zbog malog broja letova. Aerodrom se sada prodaje za samo 100 miliona eura.



Izvor: RTCG

Glupa greška.

Danas je izašao novi YouTube video sa fizičarem iz Notingema koji objašnjava još jednu grešku pri projektovanju. U pitanju je zgrada u Londonu čija jedna strana staklene fasade zakrivljena što predstavlja problem prilikom sunčanih dana.
(Video me je posetio na ovu priču pa sam ga ovde metio )

Ništa gluplje od takvih megalomanskih projekata kod kojih se ciljalo na originalnost, a samo se postigla glupost zbog zanemarivanja zakona fizike.

Nego, čuste li vi šta čovek kaže na 4:51... da je jačina svetla na tom kritičnom području 10–20 puta veća od uobičajene jačine Sunčeve svetlosti koja bi tu postojala bez tih prozora Ne znam, meni ta brojka izgleda malo prenaduvano, jer stakla imaju slabu refleksiju, tj. mnogo veći deo upadnog zraka prolazi kroz staklo, a mnogo manji deo se od njega odbije, zar ne? Nisam primetio da je igde u klipu spomenut taj podatak, mada, možda mi je i promaklo. Drugo bi bilo da na mestu stakala stoje ogledala, ali razlika između stakla i ogledala je ipak ogromna...

Daniel je napisao:Nego, čuste li vi šta čovek kaže na 4:51... da je jačina svetla na tom kritičnom području 10–20 puta veća od uobičajene jačine Sunčeve svetlosti koja bi tu postojala bez tih prozora Ne znam, meni ta brojka izgleda malo prenaduvano, jer stakla imaju slabu refleksiju, tj. mnogo veći deo upadnog zraka prolazi kroz staklo, a mnogo manji deo se od njega odbije, zar ne? Nisam primetio da je igde u klipu spomenut taj podatak, mada, možda mi je i promaklo. Drugo bi bilo da na mestu stakala stoje ogledala, ali razlika između stakla i ogledala je ipak ogromna...

Sumnjam da su namerno naduvali brojku, ipak je to edukativni kanal. Možda je lik pogrešio u računici
Nego, koliko mi se čini, sada se na zgrade stavljaju stakla sa većom refleksijom. Ako bi se stavila obična stakla, tokom leta bi se objekat pretvorio u staklenik i bilo bi neprijatno boraviti u njemu (To je, na primer, slučaj sa jednom sportskom dvoranom u ZR-u koja se preko leta ne može koristiti.... ). Takođe, kao što je napomenuo fizičar, svetlost će se više reflektovati što je upadni ugao veći (2:32).

Zgrade, zgrade, zgrade...

Ovo je bolje.